испушти̏т, испу̏штим свр.пустити из нечега, пса из жежеља, предмет из руке и сл.: Из ки̏чице кри̏ла испушти̏јо.Бањ.(нп.). — Испу̏штила ко̏фу у буна̑р. — Немо̑ј да испу̏штиш паза̑р, се после га не̑ћеш лако повра̄ти̏т. — Са се:Испушти̏јо му се пас из синџи̑ра. — И̏спушти му се из рӯка̑ те се и̏скрши све у кома̑те. — У В.испу̀стити (ѝспуштити), ѝспусти̑м (ѝcпушти̑м) свр.
Речник дубровачког говора
испу̀штит, ѝспуштӣн свр. (и: ѝспуштит) испустити нешто. – Др̀жи твр̏до ту̑ бо̀тију да је не ѝспуштӣш из ру́ка̄.