ки̏леу дечијим играма као „шуга“: На те̏бе је ки̏ле, рекне дете ‘ почињући неку дечју игру и додирујући друго дете. – У В. н.
Речник говора јужне Србије
ки́ле сдечја игра. Дечаци бацају камене плоче према округлом каменчићу. Онај ко најближе добаци, гађа каменчић и стопама броји колико је он далеко отишао. Потом ту улогу преузимају други. Победник је онај који измери сто стопа(Горње Требешиње).