2.кла́ница, f.(у Дубр.)н. п. овца која ће да се коље, das Stechschaf, ovis ad cultrum destinata.
Речник говора Прошћења
кла́ница, -е̄, ж. — 1.количина спремљеног меса за зиму. — За зимницу сам спремио добру кланицу: закло вола и три овце.2.велика погибија. — Велика је кланица у тој борби била.