РАСКОВНИК  Речници  Исечци  Претрага  Мапа  О нама Пријави се
  РАСКОВНИК

Српски рјечник

кле̑т, та, то adj. 1. (scherzweise) der Schelm (österr. verflixt), albae gallinae filius: не ће, клет, ни за што да се прихвати; каква је, клета, не може је се човјек нагледати; На ногама гаће шаровите. | Какве су јој, клете, искићене. 2. vide проклет: Марко, сине, једини у мајке, | Не била ти моја рана клета.

Речник говора јужне Србије

клет м (мн. кле́тови) 1. амбар „Клет ми је пун сас рьж и јеча́м” (Црна Трава). 2. вајат. „Ћу́ти, ма́јке, ни́шта не гово́ри, / но уле́гни у љу́ти кле́тови, / наме́сти ми ду́го и широ́ко” (нар. пес.) (Срнећи Дол). 3. остава . Врање

Речник дубровачког говора

кле̑т, ку́не̄м несвр. 1. проклињати некога. – Не ку́ни дије́те! – Ку́не̄ га и про̀клиње̄ да ни̏ђе ни̏шта ни̏кад не́мо̄. 2. заклињати некога, преклињати некога. – Кле̏о ме и прѐклињо̄ да од о̀вему ни̏кому не го̀ворӣн ни̏ рије̄чи. изр. ку́не̄ и у̀ кам ту́че̄ проклињати некога. – О̀на га ку́не̄ и у̀ кам ту́че̄, а ни́је нѝ чуда ко̀лико јон је зла̏ учѝнијо!

Речник говора Прошћења

кле̑т, кле́та, -о — јадан. — Неће он, клет, доћи. Нема је, клете. Клета, говеда данас нико не отвара.