кнѐжина, f.das Gebiet eines кнез, provincia τοῦ кнез. [cf.племе2]. У Србији је од прије свака нахија била раздијељена на неколике кнежине, н. п. Мачва је била једна кнежина Шабачке нахије, Поцерина друга, а Тавнава трећа; тако су кнежине Зворничке нахије на десној страни Дрине биле Јадар и Рађевина, а нахије КрагујевачкеГружа, Лепеница и Јасеница, и т. д. За владања Црнога Ђорђија био је по један војвода у свакој кнежини, тако је н. п. Стојан
Чупић био војвода у Мачви, Милош Стоићевић у Поцерини и т. д. Кнежине су опет биле раздијељене на срезове, над којима су били капетани или велике буљубаше. Првијех година владања Милоша Обреновића над кнежинама су били кнезови од прилике као и за владања Турскога; али кад он, готово пред свршетком владе своје, кнезове назове капетанима, онда се и кнежине назову срезовима, и тако тога имена у Србији готово нестане; тако се н. п. сад онамо мјесто кнежинаМачва пише: Мачвански срез: Он Турчину не да у кнежину, | Кад Турчина у кнежини нађе.