ко̀ва̑ч, кова́ча, m.1.der Schmied, faber. 2.(у Шумад.)[alcedo ispida L.]videшљука?. 3.(у Дубр.)некака морска риба{Heringskönig, zeus faber L.]. 5.videКовачи: Покупи ми по равну Ковачу.
Речник косовско-метохиског дијалекта
кова̑ч, а м.: Узео те ређа од по̏па до кова̑ча(т. ј. од почетка до краја, од првог до последњег). — Уз глагол, шити значи ретко прошити:Саши̏ла га од по̏па до ковача. — У В.ко̀ва̑ч, кова́ча м., у RJA. 1. kòvȃč, kováča м. а., а). — У ДК. ова је реч забележена у Пећи 1763 год.:Станко ковач, Рая ковач, Гмитар ковач, Стефан ковач; у Приштини 1774 год.:Писа Радивое ковачь г҃ гроша. У с. Крушеву 1783 год.:Писа ковач ш(иник) к(оломбоћа).
Речник дубровачког говора
ко̀ва̄ч, -а́ча мврста рибе. – Ко̀ва̄ч се при̏га̄, ма се мо̏же спра̏вит и на̀ другӣ на́чин.