Српски рјечник

ко́кица, f. 1. dim. v. кока. 2. das Haselhuhn, tetrao bonasia [L.; vide љештарка]. 3. Фрушкој гори) der Maikäfer, scarabaeus melolontha. [vide гундељ]. 4. geröstete Kukuruzkörner, grana zeae mais tosta, [cf. јагла]. 5. кад се из луле истресе уједно дуван који још гори. Ову кокицу мећу дуванџије врло радо на лулу кад се напуни на ново.