Ко̀сту̑р, Косту́ра, m. nom. propr.1.einer Stadt in Mazedonien: У завади с Мином од Костура. 2.Ruinen am Berge Кличевац (на лијевој страни Дрине ниже Зворника): Са Кличевца од града Костура.
Речник говора јужне Србије
косту́р м(рум.custura)мањи нож, обично крив, чије сечиво приликом склапања улази у корице, израђене од рога (волујског или овнујског).„Низ фу́ту ву ста́лно ви́си нож косту́р”(Доброшево).„Мо́ја ба́ба чу́ва косту́р што га је још не́кад у Ора́овицу на собо́р купи́ла, али мо́же да се́че”(Прешево).