РАСКОВНИК  Речници  Исечци  Претрага  Мапа  О нама Пријави се
  РАСКОВНИК

Српски рјечник

ко̏ш, ко̀ша, m. 1. за кукурузе, Art Scheuer von Flechtwerk für Kukuruz, horrei genus. Оваки се кошеви плету од љескова прућа округли, и у дну су ужи него у врху, и високи су око два човјечија боја, одозго се покрију сијеном или папраћу; кад се кукурузи (у клиповима) из њих стану вадити, онда се доље просијеку. 2. н. п. за пасуљ, за ељду или за обијене кукурузе, Art Korb, corbis genus. Оваки су кошеви понајвише од бијеле лозе или од ракитова прућица, пак се улијепе балегом говеђом, и могу се премјештати. 3. за рибу, Art Korb Fische zu fangen, nassae genus. [cf. кошар]. И ови су кошеви од бијеле лозе или од ракитовине. 4. у каруца остраг гдје се пртљаг спрема, die Schoßkelle. cf. [vide] закошак. 5. (у Србији) оно гдје се жито засипа кад се меље. [cf. грот 2]. Овај је кош од дасака и горе је врло широк а доље узак. Одоздо је привезано или намјештено као мало корице, које се у Јадру зове чанак, па жито из коша само иде у чанак, а из чанка га чекало изгони у камен. 6. (у Дубр.) дар справљеници од госпођина рода. cf. справа [2].

Речник косовско-метохиског дијалекта

1. ко̏ш узв. глас којим се нагоне волови у јарам: Ко̏ш, си̑в! У В. и у РЈА н.
2. Ко̏ш, а м. и. с. у општини злокућанској, срез источки. ДК. помиње се више пута од 1761—1780 год.: Кошь. — У В. н., у RJA. kȍš, kòša м., b., а) и k).
3. ко̏ш, а м. 1. салаш, чардак, зграда оплетена од прућа, или од летава награђена, у којој се чува кукуруз у клипу: Пу̏ни ги коше̏ви кај ȍко. — 2. нарочита справа оплетена од прућа у којој се „тӯче̑ коло̏мбоћ": Оћа да стӯче̑м то ма̏ло коломбо̏ћа, па не̑мам ко̏ш. — 3. котарица оплетена од прућа нарочитог облика у којој се хватају рибе или у којима се на коњима преноси воће, шљиве, грожђе и др.: Ора̑вчани доте̏раше пу̏не коше̏ве гро̑јзе. — У В. ко̏ш, ко̀ша м. 1 – 5.

Речник говора јужне Србије

кош (обично поновљено) узв. 1. 1. узвик за подстицање волова да метну врат у јарам (Доње Требешиње). 2. 2.узвик приликом утеривања свиња у кочину. „Кош, кош! ви́ка ба́ба и укару́је сви́ње у ко́чину” (Лева Река).

Речник дубровачког говора

ко̏ш, ко̀ша м предмет од плетеног прућа у коме се носи поврће и сл. на тржницу, али може служити и у друге сврхе. – На̏бра̄ли смо пу̏н ко̏ш ја̏бӯка̄.

Речник говора Прошћења

ко̏ш, -а, м. — 1. спремиште за жито. — Пуни су нам кошеви жита ове јесени. 2. воденички кош. — Засуо сам пун кош жита да семеље.