ку̏сур, ку̏сура м.; кусу̑рим. мн.Арап.kusur им. мањак, недостатак; дефект, мана, грех,
кривица; пренебрегавање у дужности; оно што претекне, вишак; домира од дате крупне паре
приликом куповине. — Има два̏јес и ку̏сур го̏дина како је у̏мрела.Пећ. — Она̑ј кала̄н ку̏сур побе̏ри ти̑. — Ку̏сур не̏ мош да гу на̑ђеш. — Вала̑ је ко̑њ без ку̏сура. — За̑р на̏ши кусу̑ри(т.ј. ваљда наши греси).Мир. — На̑ј ти пу̏љу ку̏сур од ше̏стака. — Да̑ј ми ку̏сур. — Забора̏вијо сам да му тражим ку̏сур. — У В.ку̏су̑р м., у RJA. kȕsȗr м.
Речник говора Прошћења
ку̏сӯр, -а, м. — 1.враћени остатак новца.2.незгода, невоља, малтретирање. — Увати ме кусур од оне будале.