- Расковник: речничка платформа

ла̏з, m. 1. као мала њива, особито између камења: Боље је наврх лаза него на дно лаза; Криво рало Лазарево, | Криве лазе разорало. 2. (у Ц. г.) мјесто гдје је много шуме исјечено (н. п. крчења ради) и дрвета попадала једно на другоме, eine Menge übereinander gefällter Bäume, silva caesa. cf. [лазина 2], царев лаз.

1. ла̑з глас којим се мало дете учи да бахуља: Ла̑з, ла̑з! — У В. н.

2. Лаз, а м. и. п. 1. а) код с. Бивољака у општ. прилушкој, код с. Шипитола у истој општини. — 2. Код села Мало Кичиће, у општ. смрековничкој. — Вучитрнски Лаз и. п. код с. Пасоме у општини смрековничкој. — Лази Kиш арн. црквени лаз и Лази θи и. п. код с. Меденице у општ. шаљској. θи арн. свиња. — Лac Пеља (арн. Кобилин Лаз) и. п. код села Бабиног Моста.

лаз м пропланак; мали простор у шуми или поред шуме где је дрвеће посечено да би се добила обрадива земља (Пчиња).

Српски рјечник

Речник косовско-метохиског дијалекта

Речник говора јужне Србије