РАСКОВНИК  Речници  Исечци  Претрага  Мапа  О нама Пријави се
  РАСКОВНИК

Српски рјечник

ла̏ставица, f. 1. (cf. ластовица [1]) die Schwalbe, hirundo [L.]. cf. ласта. 2. у пјесмама име коњу(ваља да што је брз и лак као ластавица): Седлај, слуго, два коња витеза: | Мене Вилу, тебе Ластавицу. 3. на главчини она јама у коју се углави спица.

Речник косовско-метохиског дијалекта

ла̏ставица, е ж. 1. позната птица: Награ̄ди̏ла ла̏ставица гње̑здо.— 2. дунђер. израз: Истури̏јо ро̏гове на ла̏ставицу.— 3. Јама за спице на главчини од кола. Бугар.— 4. крајеви од кука у кола. Дрсн. — Облик ласта у овом говору не чује се. — У В. ла̏ставица ж. 1) и 3) . У RJA. lȁstovica ж., а., е., f.

Речник говора јужне Србије

ла́ставица ж метални део с малим отвором на средини и који је углављен у бад, који држи воденично вретено. „Ла́ставица је причвр́шћена на ба́бу, а на ла́ставицу је бад” (Горње Требешиње).

Речник дубровачког говора

ла̏ставица ж 1. прозор са бочне стране куће гдје се спушта косина крова. – У̀ на̄с с ла̏ставице̄ се ви̏дӣ мо̏ре. 2. врста бијеле морске рибе која има крила и лети, кокот (Triglidae). – Порѐд ба̄рке̄ су пролѐћеле дви̏је-три̑ ла̏ставице. 3. врста птице селице. – У̀ на̄с и̏ма̄ ви̏ше̄ чи̏јо̄па̄ не̏го ла̏ставӣца̄.

Речник говора Прошћења

ла̏ставица, -е̄, ж. — дио куће. — Начињели смо кућу на ластавице.