ле̏бац, ле̏пца м. У Вуч.ле̏б и ле̏бац1.употребљавају се готово подједнако, но овај други облик само у ном. јед.: Уби̏јо ме това̑ј со̑ и ле̏бац, да бо̑г да̑, ако те ла̏жем.У ген.ле̏пца2.више има значење некаквог дем. или речи из дечјег језика: Те̏бе ће ма̑јка да да̑ ле̏пца. — Си̏рца и ле̏пца. — У В.ле̏бац, ле̏пца м. , у RJA. hļȅbac, hļȅpca м.