Српски рјечник

ле̏са, f. [ист.] vide љеса.

Речник косовско-метохиског дијалекта

ле̏са, е ж. плете се на тај начин што се тање пруће плете преко дебљих притака обично од лесковине и ракитовине. Од ле̏се се гради капија на огради сеоских кућа. Ле̏са се полаже преко греда на тавану и на њој се суши воће, кукуруз и друго што се за зимницу оставља. Кад су људи густо један до другог каже се: Кај ле̏са.У В. и RJA.ļȅsa ж, а. и ле̏са ж.

Речник говора јужне Србије

ле́са ж плетеница (косе). „Се́стра ву пле́те туј гу́сту ле́су” (нар. пес.) (Сурлица).
ле́са ж таваница оплетена прућем (Ћурковица).