Српски рјечник

ло̑м, m. Барањи) vide павитњак: хајдемо под лом у хлад.

Речник косовско-метохиског дијалекта

ло̏м, а м. оно што је погажено, поломљено, згњечено. На пр. кад стока или људи изгазе или поломе у њиви кукуруз каже се: Ло̏м се начини̏јо.Награ̄ди̏ли ло̏м. Кад се из корпе са грожђем извади све што је здраво и цело, оно на дну зрње и згњечени гроздови зове се ло̏м. То исто важи и за друго воће: Све̏ смо про̏дали, оста̏о је тана̑ј ло̏м.У В. ло̑м м., али значи нешто друго . У RJA. 1. lȏm м.

Речник говора јужне Србије

лом м место у реци где се крију рибе (корење, удубљење). „Му́вај ру́ке у ти́ја ло́мови туј су голе́ме ри́бе” (Стубал).
лом м пруће или грање испод стога сена. Побију се у земљу четири већа колца, на њих се набаца лом, а потом се дене сено (Солачка Сена).
лом м посечена или поломљена шума (Станце).
лом м јаругама испресецано земљиште; пукотине у земљишту (Големо Село).

Речник говора Прошћења

ло̏м, , м.оборена шума; крље.Не дајте говедима у велики лом, заглавиће се.