Српски рјечник

ло̀па̑р, лопа́ра m. 1. од дрвета као округла и равна лопата, н. п. на коју се меће хљеб па с ње у ватру или у пећ, der Schieber, pala. 2. Осијеку) суха риба расјечена низ леђа, Art gedörrter Fisch, piscis tostus. [cf. лопарац].

Речник косовско-метохиског дијалекта

лопа̑р, а м. део на ралу, плугу. БМ.У В. ло̀па̑р, лопа́pa м., али значење друго . У RJA. lòpar, lopа́ra м. исто тако нема овог значења.

Речник дубровачког говора

ло̀па̄р, -а́ра м дрвена плоча с дршком којом се погача ставља у пећ или под сач.Сва̏ка̄ но̀га јон је ко ло̀па̄р!