ло̑јзе, а ср.Само тако. Овај говор не зна за реч виноград: Ло̑јзе сво̏је и̏мајуБМ. — На вр̏ ло̄јза̑ (ген. пл.). БП. — Са̄ди̏ли ло̑јзе, роди̏ло ги гро̑јзе.Гојб. — Ајде да са̑димо ло̑јзе.Гојб. — Кад искочи̏смо из ло̑јза.=Ло̑јзе име потеса у Вучитрну, где су некад били градски виногради: И̏ма зе̏мљу под Ло̑јза. — У ДК. има из 1779 год. ова забелешка:Село Истокъ, писа благословени Никола БогꙊ и светомꙊ ꙖаникиꙊ лоизе за свою дꙊшꙊ и спомен. — У В. н., али исп.ло̑зје ср. кол. , у RJA. lȏjze ср.