лу̑до adv. dumm, stulte: Иди мудро, не погини лудо — Јеси мудар, ал’ бесједиш лудо.
лу̑до прил. 1. глупо, неразумно. – Што̀ ме та̀ко̄ лу̑до гле̏да̄ш ко да не разу̀мије̄ш што̀ ти го̀ворӣн? – Лу̑до је о̀стала бе̏з ишта. 2. неслано. – Ку̏ха̄н све̏ лу̑до па нека со̀лӣ ка̏ко ко̏ хо̏ће. изр. пр̀ђат лу̑до у Дубровнику се тако каже кад неко у разговору или иначе говори нешто бесмислено, неприхватљиво; иначе то се не сматра увредљивим и чује се јавно у свим слојевима друштва. – Рѐци му да не пр̀дӣ лу̑до кад не̏ зна̄ о чѐму је ри̏јеч. – Што̏ пр̀дӣш лу̑до ка(д) сан га ја ви̏дијо како је ш њо́ме па̀со̄ прико Страду́на!