Српски рјечник

ма̏ћа̑, ма̏ћаа, f. vide [маћаха] маћеха
ма̏ћа, f. 1. Сријему) die Makel, macula. 2. Дубр.) као пламењача или тоња што падне у малом дажду, starke Sonnenhitze, sol nimius.

Речник говора јужне Србије

ма́ћа ж маћеха. „Од ма́ћу куде́ може да би́дне ма́јка?” (Биљача).

Речник дубровачког говора

ма̏ћа ж (тал. macchia) мрља.Ма̏ће от ка̀фе̄ се нѐ могӯ ди̏гнут ако се и̏стӣ ча̏с не о̀перӯ.

Речник говора Прошћења

ма̏ћа, -е̄, ж.маћеха.Нема она мајке, само маћу.