муа̑бет, муа̄бе̏та м.вид.лакрди̏сање: Чину̑ муа̑бет. – Што не до̑ђеш по неки пу̑т на муа̑бет.Арап.mehabbetљубав, пријатељство, пријатељски разговор. – У В. н.
Речник говора јужне Србије
муабе́т м(ар.)(тур.muhabet)пријатељски разговор; ћаскање.„Свра́ти у дућан да чи́нимо једь́н муабе́т”(Прешево).