оба̄ли̏т и оба̑лит, оба̑лим свр.1.срушити: Оба̑лит цр̑кву, оба̑лит шкȍлу.БП.— 2.оборити, повалити: Ȍбали га ко̑њ.Бича. — На шȍрт је да гy оба̑лу.БМ. — Оба̑лите га и у̏дрите му двајесипе̑т. — 3.редуцирати: Касȁпи оба̄ли̏ли це̑ну ме̑су. — 4.понизити: Рђава жена оба̑ли ȍбраз човȅку.Бат. — Са се: Ку̏ћа му се, велу̑, оба̄ли̏ла од сне̑га. — Глаголоборити у овом гoвору се ретко чује. Заменио га је скоро свугде облик оба̄ли̏т. Глагол обори̏т чује се, али у значењу: заокупити. Вид. ту реч на свом месту. — У В. 2оба́лити, òба̑ли̑м свр.