Речник косовско-метохиског дијалекта

обр̄ну̏т и обр̏нут, обр̑нем свр. окренути: Обр̄ну̏ла ми грби̏ну, не̑ће да збо̏ри сас мене.Тако̑ обр̏ни кожу̏. Кл. (т. ј. преврни). — Обр̑ну гу, намести̏ гy. Прил.Трȅба му да се обр̏не как ра̄дње̑. НСБ.превести: Те гa обрну̏ли на јȅзик њего̑в. БП.Са речју глава у негативним реченицама значи не бринути се: Гла̑ву не̑ће да обр̑не ни за ма̑јку, ни за ку̏ћу, ни за ни̏шта.Акȍ ће бо̑г да га обр̏не как напрȅтку.Са се: У̑ста ти се обр̄ну̏ла на зати̏јок да бо̑г да и су̏трошња света пе̑тка!Док се обр̏нем ене̑ ти њȅга.Обр̏ни се на ову стра̑ну.Често се и овај глагол употребљава да покаже почетак неке радње или плеонастично: Ȍбрну се ка̑да Вȅтка: за то̑ да ви ни̏је фа̑ла. Ви ако сте ткȅли да не васȁлите, није ваља̏ло да не зове̑те.Обр̄ну̏о се те ȍџе: Немо̑ј да ... . Гојб.У В. и у RJA. obŕnuti, òbr̂nȇm свр. а., b), сс); с., а) и f., g).

Речник дубровачког говора

обр̀нут, о̀брне̄м свр. 1. окренути на другу страну нешто што се пржи или пече (месо, риба).На̀зад пе̑(т) мѝнӯта̄ сан обр̀нула ме̑со и сма́њила о̀гањ. 2. попржити нешто тек да мало ухвати.Мљѐвено̄ ме̑со обр̀ни на ма́сти да се до̀ сутра не усмр̀дӣ!