одне̑с, однȅсем свр.: Ђȁво ћe те одне̑с. — Што су гу однȅли у сȁрај.БМ. — Ја ћу ово̑ одне̑с. — Би̏ те ȍднео кри̏јући.Луд. — Одне̑шће те ђȁво. — Ȍднеce га вȍда, прȍпаде. (Не мисли се буквално на воду, него је онако уз реч, кад се говори о нечему што је пропало). — Кај рӯко̑м да однȅceш(каже се за дејство лека, кад под њим болест одмах умине). — Са се: Некȁ га сад једанпу̑т, па ћe се одне̑с. — У В. и у RJA.òdnijeti, odnèsȇm и о̀дне̑ти, однèсе̑м.