Српски рјечник

1. о̏ко, n. 1. das Auge, oculus: ока на око нијесам метнуо (н. п. цијелу ноћ), т. ј. нијесам заспао; Пуно као око; Од ока н. п. дати што, т. ј. од прилике, не мјерећи. 2. слијепо око, der Schlaf, tempus. 3. извор гдје вода тихо извире, der Quell, fons. [cf. извор]. 4. у језеру Скадарскоме крај бријега Црногорскога онако мјесто гдје се вода чини друкчија него у осталоме језеру. [cf. грло 7]. По свој прилици на овијем мјестима у дубини извире вода, за то у њих, као у млачу воду како настане јесен, навале укљеве те их Црногорци хватају у мреже, од којијех се највећа зове гриб, у који се у један пут може ухватити по двјеста хиљада ока укљеве. Овоме ће се човјек мало мање чудити кад чује да гдјекојијех година толико мноштво ове рибе навали у ока, да међу њом весло у води може стајати управо! Црногорци код овијех ока имају своје куће, у које излазе о крстову дне јесењему и ондје сједе хватајући и сушећи укљеву до часнога поста. Оваковијех је ока ондје познато пет, која се зову: Во̀ла̑ч, Ка̏ру̑ч, База̀гур, Ра̏њ и Пло̏ча; прва су два владичанска, а потоња три Цеклинска. 5. амбарско око, die Abtheilung, das Fach (im Magazin), loculus. [cf. окно 2, пријесјек]. 6. на чокоту пупак. Кад се чокот ореже на једно око, онда буде велика лоза а мало грожђа, а кад се ореже на два, онда буде мала лоза а много грожђа; а кад би се орезао на три ока, онда би било грожђа још више, али би се чокот већ покварио и постао би парлог. cf. око и крмељ. 7. у моста, der Bogen, arcus.
2. око praep. mit gen. um, herum, circum: око мене, око куће, око воде и т. д. [cf. около; за 8].
3. о̀ко̑ [окол], окола, m. Ц. г.) das Lager, castra [cf. логор]: Здраво Турчин на Језера дође,| На Језерим'око учинио — Телал паши у околу виче

Речник косовско-метохиског дијалекта

2. око предл. и прил. предл.: Вр̄ту̑ се око њȅга (на̑с, ва̑с).Трчу̑ де̑ца окȍ мене, окȍ тебе. прил.: Кад би̏ око по̄нȍћи.Око пла̄дне̑, акшȁма.У RJA. 4. oko прил. и предл.
3. око, окола м.: Поче̑ ка̑ и̏з окола да га распиту̏јем.Заклопи̏ло сву̏д од нȁ около.У RJA. 3. òkȏ, òkola м., а., а), аа), bb).

Речник дубровачког говора

о̏ко с ген. мн. о̀чӣ (не очију) орган вида.Бје́жи ми с о̀чӣ! изр. ба́цит о̏ко 1 бацити поглед, погледати.Ба́ци кад ѝ кад о̏ко на̀ ма̄лӯ да не у̀чинӣ ште̏ту! ба́цит о̏ко 2 пожељети некога или нешто што се свиђа.Ба́цијо је о̏ко на јѐдну ли̏јепӯ ку̏ћу на̀ Плочама. бјѐжи му (јон) о̏ко на ку̀пус кад је неко разрок (странглед).То̑ је о̀нӣ ма̑лӣ што му бјѐжӣ о̏ко на ку̀пус! бла́жене̄ очи кад се жели изразити задовољство због сусрета с неким кога давно нисмо видјели.Бла́жене̄ о̏чи да те ви̏дӯ! гле̏дат кри̑вијен о̏ком нерадо гледати.То̑ на̏ше пријетѐјство сви̏ гле̏дају кри̑вијен о̏ком. да́ват у̏ очи упадати у очи, скретати пажњу.Чу̏до није́си ви̏ђела о̀на̄ вра́та, зна̑ш ка̏ко да́вају у̏ очи! да̏т при̏д очи прословити, споменути.Нѐ смије̄ ин се да̏т при̏д очи да је то̑ та̀ко̄. да̏т некому при̏д очи упозорити некога на нешто.Да̑ј ми при̏д очи што̀ га че̏ка̄ ако нѐ фине̄ ску̏лу. ко̀пат очи 1 напрезати очи најчешће у мраку или слабо освијетљеној просторији.Нѐ копа̄ј о̏чи с ти̏јен сѝтнијем по̑нтима ка(д) се ве̏ћ смра́чило! ко̀пат очи 2 сметати.Ко̏па̄ ми о̏чи кад ви̏дӣн како на̏опа̄ко др̀жӣ ла̑пис. не скло̀пит о̏ка не моћи заспати, не спавати.Није́сан сву̀ но̄ћ скло̀пила о̏ка ми̏сле̄ћи ђе̏ је о̀на̄ нѐвоја, да му се ни́је што̏ дого̀дило. о̏ко мо̀је од милоште се каже некоме, обично дјетету.Ха̀јде са̏д ли̏јепо, о̏ко мо̀је, ни̏нат! о̏чи ти (не) ѝспале каже се кад је неко немаран и непажљив па нешто не види.Ка̏ко мо̏жеш та̀ко̄ лије́ват у̏ље, о̏чи ти (не) ѝспале! Ви̏дӣш да ти цу́рӣ низ бо̀тиљу! с ве̏ликијен о̀чима учѝнит не̏што с великом жељом и задовољством учинити нешто.По̀шо̄ би ти ја̑ ѝ са(д) та̏мо с ве̏ликијен о̀чима.С ве̏ликијен о̀чима би му да́ла за̏дњӣ бо̏кӯн из у́ста̄. сме̏тнут с о̏ка изгубити сан, али не трајно.Си̏но̄ћ смо до̏ дуга о̀стали на но̀гама, па ми се сме̏тнуо са̏н с о̏ка. смр̏кнут се прид о̀чима кад се изражава незадовољство нечим или кад се изненада сазна за нешто неугодно или се деси тако нешто.Смр̏кло ми се прид о̀чима ка(д) сан чу̏ла да је јо̏пе̄(т) по̑. све̑тӣ Ро̏ко ѝзбијо вра̑гу о̏ко каже се у Дубровнику, а не знам којим поводом је настала та изрека; можда само зато што се римује, а без посебног значења.