омла́тит, о̀мла̄тӣн свр. 1. ударити шамар, пљуску. – Ако јо̏ш једа̀нпӯт чу̏је̄н о̀(д) тебе гру̑бӯ ри̏јеч, омла́тићу ти прдѐљуску. 2. млаћењем отрести неки плод с дрвета. – Не̏ко нам је но̀ћас све̏ о̀рахе омла́тијо! – Јѐсте ли омла́тили ма̏слине?