омла̄ти̏т, омла̑тим свр.млатом стрести воће с дрвета: Ȍстаде да омла̑ти.Бугар. — Омла̄ти̏смо то кру̏шака што је имȁло. — Вȍће ни свȅ о̏млати вȅтар. — У В. и у RJA.omlátiti, òmlȃtîm свр., с.
Речник дубровачког говора
омла́тит, о̀мла̄тӣн свр.1.ударити шамар, пљуску. – Ако јо̏ш једа̀нпӯт чу̏је̄н о̀(д) тебе гру̑бӯ ри̏јеч, омла́тићу ти прдѐљуску.2.млаћењем отрести неки плод с дрвета. – Не̏ко нам је но̀ћас све̏ о̀рахе омла́тијо! – Јѐсте ли омла́тили ма̏слине?