осамну̏т, оса̏мнем свр.осванути, дочекати зору не спавајући: Ми̏слила сам не̑ћу осамну̏т. — Омр̏ко не оса̏мну.Круш. — Оса̏мнули (парт. прет. мн.).Пећ. — Оса̏мнуо (парт. прет. једн.). — Осамну̏смо(1. л. мн. аор.).БП. — аор.: осамну̏, ȍсамну, осамну̏смо, осамну̏сте, оса̏мнуше. — Оса̏мнулисмо тако̑ седе̑ћи. — Са се: Оса̏мнуло се ода̑вно. — У В. и у RJA.осамнути, о̀самне̑м свр.