Речник косовско-метохиског дијалекта

о̏стар, о̏стра, о̏стро прид. оштар: Коломбо̏тњица је по о̏стар леб. Гојб. — Иде̑ зи̑ма кај о̏стра са̏бља. — Ȍстро Ко̏пље име потеса код села Сељанца и Качандола у општини шаљској. — Ȍстро ко̏пље ковова̑ју (н. п.). — У В. н., у RJA. ostar, ostra прид.

Речник говора јужне Србије

о́стар, -тра, -тро оштар; стрм. „Не́је овь́ј нож о́стар, доне́си по́остар” (Бујановац). „О́стро је туј, не мо́же да се иско́чи” (Горњи Старац).