Речник косовско-метохиског дијалекта

остри̏ка, е ж. врста биљке налик на шевар. БП.У В. н., и RJA. 1. ostrika ж. Исп. у В. о̀штрика ж.

Речник говора јужне Србије

остри́ка ж 1. врста густе и тврде траве. „Остри́ка је гу́ста и о́стра, не се́че гу ко́са” (Лепчинце). 2. биљка повратић Tonacetum vulgare L. (Островица). 3. врста јесење крушке. „Ви́ка се остри́ка зато́ј што и́ма др́венасти зр́нца” (Житорађе).
остри́ка ж стрмо, „остро” земљиште. „Куде́ мо́же да се не́што ро́ди кад је њи́ва на остри́ку?” (Солачка Сена).
Остри́ка ж извор у Првонеку („остра вода, букарка”).