па̏лац, па̑лца, m.1.der Daumen, pollex. 2. ( gen.па̏оца, понајвише се говориpl. па̏оци и па̏лцеви ) die Speiche, radius. cf.[vide]спица[1].
Речник говора јужне Србије
па́лац мдео валме у ваљавици, који удара у пету маља и тако га подиже(Мијовце).
Речник дубровачког говора
па̀лац м(тал.palazzo)палача, дворац. – У̏з море све̏ пу̑стӣ па̀лац до па̀лаца.изр.фе̏ста ин пала̏цокаже се за богат ручак, вечеру или богату трпезу уопште. – Ли̏јепо смо се па̀сали и свѐга нагустѝжали, пра̑ва̄ фе̏ста ин пала̏цо!