Речник говора јужне Србије

пењу́га ж 1. пањ. „Ко́лка је пењу́га, мо́ра да је др́во би́ло голе́мо“ (Тибужде).. 2. дебела овца. „Кале́ша иде́ по пчени́це и на́прави се пењу́га“ (Доње Жапско).
Пењу́га м надимак (Врање).