Српски рјечник

пи̏ло, n. 1. Ресави) vide пиће [1]. 2. Боци) за уље суд од камена, од прилике као ковчег, eine Art Ölgefäß, vasis olearii genus: Ако човјек не штеди сврх вреће и саврх пила, залуду штеди кад је у дно.

Речник косовско-метохиског дијалекта

пи̏ло, а ср. пиће: И је̏ла и пи̏ла има бо̏л.Не̑смо до̏шли ни за је̏ло ни за пи̏ло. — Ова̏ко сас је̏ло и сас пи̏ло не̑смо на му̏ку.У В. и у RJA. 1. pȉlo ср.

Речник говора јужне Србије

пи́ло с пиће. „Ку́ћа га́здинска: и́ма и је́ло и пи́ло” (Лопардинце).

Речник дубровачког говора

/ пи̏ло / изр. о̀т пила до̀ ђестра близу (изрека потиче вјероватно од тога што су се у старим дубровачким кућама кухиња, нужник и помоћне просторије налазиле на најгорњем спрату или у поткровљу; пило – камено корито за прање судова у кухињи – није било далеко од нужника).Ни́је ти далѐко от шта́ције̄ до̀ рӣве̄: то̑ је ко̀лико о̀т пила до̀ ђестра.