Српски рјечник

1. по, mit acc. u. loc. 1. um (hollen), отишао по дјевојку, um das Mädchen, abiit ut adduceret puellam. 2. ударио га по глави, auf dem Kopf, nach dem Kopfe. 3. познајем га по говору, nach der Sprache. 4. како је по Бечу, по Србији? wie ist's in Wien? иде по соби. 5. послао по њему, durch ihn. 6. по томе може живјети сто година, deßwegen, per hoc, hoc non impedìt: по мени можеш чинити што ти драго. 7. није ми по ћуди, по вољи, nach Wunsche: суди по миту, по пријатељству, по хатеру,: Немој, сине, говорити криво | Ни по бабу ни по стричевима, | Већ по правди Бога истинога. 8. по Богу брат, по жени род, in. 9. по Божићу, nach, post; (по јужнијем крајевима говори се и) по данас, по сад: Мајка нема до тебе једнога, | А по данас ни тебе не било! 10. по мене је тако најбоље; у зао час по се и по своју главу, für, pro: Не каже баба како је сан снила, већ како је по њу боље; Брате, Мићо, није по те криво. 11. по један, по два, zu einem: дао свакоме по товар жита; ударио им по двадесет и пет батина. 12. по што је брашно, вино? wie theuer? quanti? по дванаест пара. 13. по Турски, по Бечки, auf —, nach Art, more. 14. подобро, повелики, побоље, понајвише, ziemlich, sic satis. 15. mit den Zeitwörtern: поспавати, попјевати, посједјети, ein wenig, paululum. 16. поскидати, побити, позатворати, eines nach dem andern, unum ex alio.
2. по̑ (die Hälfte) halb, dimidium [vide 1 пола 1]: по вола, der halbe Ochs; по хљеба, по паре, по бурета вина, по човјека и т. д.

Речник косовско-метохиског дијалекта

1. по реч за компар. и за појaчавање речи уз коју стоји: По кра̏так. Глав.По мла̑де, па не̏к иду̑.По ро̏тни да ги не̑ма. БМ.По твр̏ђе. Клв.Ма̏ло по дебе̑о. Глав.По ка̄бу̏ле грао̑р. Дрсн.По је ваља̏тан. Гојб.По у̏чевна од пӣсме̑. Пећ.Све̏ по не чу̏је.Божа̏на по и̏зрасте.По̏ се верујем ја, се ... Кл.По̑ ми за̏паде. Пећ.Ми̑ по држи̑мо по̑с но ви̑. Дрсн.По би му ка̑дар би̏јо. Пећ.По̏ мање има Пла̏в и Гуси̏ње. БП.По да̏ље. БП.Ја̑ сам по сиро̏та, о̏на по и̏ма. Прил.По кру̑пно. Пећ.По бе̑ло. Пећ.По црве̏не. Пећ.По пи̏с човека, ћи сам ви̏део, не̑сам ви̏део.Ко̏џа по сагла̏м. Дрсн.До̏к је вр̏ћано, по̏ добро је .... Прил.По рђа̏во да би̏днем не̑ћу. БМ.По старе̑ј.Па и ни̏је по ста̏ро. Прил.По дибо̏ко је иско̏пано.По дибе̏ло. БМ.Још по мла̏ђи. БМ.По блажи̑.По бо̏љи.По студе̑н ова̑ на̏ш. Гојб.По поште̏не љу̑де. Кијев.А те тану̑ и тане̑ по̏ тамо по̏ сади бала. Гојб.По̏ тамо (т. ј. помакни се). — По̏ тамо се.Та̏мо по̏ тамо и по̏ тамо те би̑ло (т. ј. даље, подаље од мене). — У В. 1 по, 14) . У Вr. Iv. II po, 1).
2. по прид. а) са лок.: По пе̏цке на̄и̏је. Кл.Све што га је би̏јо по̏ главе.До̏фати оно̑ пру̏че, те по̏ главе, те по̏ главе ...Како је сад раа̏тльк на те стра̑не, по Ми̏тровице, по Ба̑њске?По̏ Пећи пре̏писка све̑т. Круш.Не̑ће он по а̄та̏ру.Ни̏је ми баш по ће̏фу, ама са̏г не̑м што̏ да чини̑м.Збо̏ри по а̄та̏ру.Да̏ си ми по̏ богу бра̏т (се̏стра)!По Петро̑вдану, по Ђу̑рђевдану, Божи̏ћу, по све̑томе Или̏је.По ме̏не, бо̏гме, ће̑ф ти у̏зни, ће̑ф ти немо̑.Немо̑ збори̏т по гузи̏це (т. ј. иза леђа, оговарати), што и̏маш ре̏кни у̏ очи.Са̏г по тамни̏не. Пећ. б) са ак.: По је̏дну, по две̑.Да сам ца̏р, па да је̑м вру̑ћ јечме̑н ле̏ба и ме̏ке кру̏шке, па све̏ по кру̏шку на за̏лак!У ДК. 1775 год., не зна се у коме селу пише: Рада, Стоꙗ, Стана, Сава, Марта, Вида, Рꙋжа, Санда, Станка, све рекоше по чарапе лепе. в) Са ак. или ген.: Порӯчи̏ли по поља̑ка (по пољаку). БМ.Уда̏рили ги по пе̑т ма̏чуга по гузи̏це.По дана̏с по̏сле не̑смо бра̏ћа (т. ј. од данас). — По ва̑с по̏сле је он дола̏зијо (после вас). — По̏ што, за̏ што (јевтино): Испрода̄ва̏смо има̑ће по̏ што за̏што.За начин: Ми това̏ко по старӣнски̑ (по ту̏рски, по арну̑цки) кај што смо наӯчи̏ли.У В. 1 по, 1 — 14) .
3. по та, па, али, море: По та̏ко ми бо̏га, ма̏њ ако ми не допа̏дне.По таке̑ два̑ зулу̏ма .... Круш. Ова реч је много више у обичају код Арнаута овога краја и чује се у облику: po и poj, може бити постала од арн. po да, јесте.У В. н.
4. по и по̑ пола. Исп. полови̑н: Трӣ и̏ по. У ДК., у с. Унемиру 1778 год.: Писа Радисав по шиника з(оби). Исте године у с. Истоку: Писа Никола по ѡке зетина и писа Марко по ѡке зет(ина). Кад не стоји иза броја, обично се јавља у облику полови̑н: У̏трапи му полови̑н ле̏ба.Изедо̏ше полови̑н во̏ла.У В. 2 по̑.