1. по, mit acc. u. loc. 1. um (hollen), отишао по дјевојку, um das Mädchen, abiit ut adduceret puellam. 2. ударио га по глави, auf dem Kopf, nach dem Kopfe. 3. познајем га по говору, nach der Sprache. 4. како је по Бечу, по Србији? wie ist's in Wien? иде по соби. 5. послао по њему, durch ihn. 6. по томе може живјети сто година, deßwegen, per hoc, hoc non impedìt: по мени можеш чинити што ти драго. 7. није ми по ћуди, по вољи, nach Wunsche: суди по миту, по пријатељству, по хатеру,: Немој, сине, говорити криво | Ни по бабу ни по стричевима, | Већ по правди Бога истинога. 8. по Богу брат, по жени род, in. 9. по Божићу, nach, post; (по јужнијем крајевима говори се и) по данас, по сад: Мајка нема до тебе једнога, | А по данас ни тебе не било! 10. по мене је тако најбоље; у зао час по се и по своју главу, für, pro: Не каже баба како је сан снила, већ како је по њу боље; Брате, Мићо, није по те криво. 11. по један, по два, zu einem: дао свакоме по товар жита; ударио им по двадесет и пет батина. 12. по што је брашно, вино? wie theuer? quanti? по дванаест пара. 13. по Турски, по Бечки, auf —, nach Art, more. 14. подобро, повелики, побоље, понајвише, ziemlich, sic satis. 15. mit den Zeitwörtern: поспавати, попјевати, посједјети, ein wenig, paululum. 16. поскидати, побити, позатворати, eines nach dem andern, unum ex alio.
2. по̑ (die Hälfte) halb, dimidium [vide 1 пола 1]: по вола, der halbe Ochs; по хљеба, по паре, по бурета вина, по човјека и т. д.