РАСКОВНИК  Речници  Исечци  Претрага  Мапа  О нама Пријави се
  РАСКОВНИК

Српски рјечник

по̏тка, f. [1. cf.] поутка, поучица, der Eintrag, Einschlag, subtemen. 2. (у Ц. г.) грана која се удари у ливаду, да се зна докле је забрањено.

Речник косовско-метохиског дијалекта

по̑тка, е ж.: Ја саш њи̏ма немам ни по̑тку ни осно̏ву. — Осно̏ва гу бела, а по̑тка црве̏на. Перс. pud потка, tar и pud основа и потка.— У В. по̏тка ж.

Речник говора јужне Србије

по́тка ж мотка која се забоде у земљу као знак да се ту стока не сме пуштати (Радовница).

Речник говора Прошћења

по̏тка, -е̄, ж. — вунена пређа, служи за попречно ткање сукништа. — Морам да опредем потку за оно сукно.