1. пр арнаут. реч, за: Пр чу̑д има̑ше и̏ме. Клв. — У В. н. 2. пр̑ глас којим се дозива магаре. — У В. н.
3. пр̏ глас а) да означи лет тице: Пр̏, о̏длете на Карима̏нагин сама̑нльк. — б) да се обележи прскање нпр, кише: Пр̏, пр̏, пр̏ по̏че да вр̏не ки̏ша.