преузе̑т, преу̏знем и преузне̑м свр.преотети, узети од некога који је раније што узео: О̏ће да пу̏кне што му преу̏зели(девојку или др.). НСБ. — О̏ће да преузне̑.Дрсн. — Са се:Ако мо̏же да се то преу̏зне, о̏ћемо, бе̏с-а-бе̑с. — У В.преу̀зе̑ти, прѐузме̑м свр.
Речник дубровачког говора
преу̀зе̄т, пре̏узме̄н свр.кад приликом припремања јела неки састојак надвлада својим мирисом или укусом остало, а то није пожељно. – Ме̑со је ма̏ло ка̏рико, па̀ра̄ ми да је лу̏к пре̏узео.