Речник косовско-метохиског дијалекта

проте̑т, про̏тнем и про̏тнут, про̏тнем свр. провући: Он сву̏д мо̏же да про̏тне гла̑ву. — Про̏тни пр̏с кроз ову̑ ру̏пу. — Са се: Он се сву̏д про̏тне кај ме̏ћик. — Про̏тне се (3. једн. през.) Луд.Кроз др̏ва се про̏те. — У В. н.