Речник говора јужне Србије

прстенџи́је м мн. свекар, свекрва, девер и још који из најближе родбине, који иду да прстенују девојку пред сам долазак сватова. „Прстенџи́је у дво́риште дево́јкине ку́ће саче́кав старе́јка сас сва́тови” (Островица).