пушћа̏т, пушћа̑м несвр.према свр.пушти̏т. 1.допуштати: Не пушћа̑ ме ма̑јка. — А ово̏га пушћа̑ју.Киј. — Ја гу пушћа̑м, но она не̑ће да иде̑. — 2.издавати: Пушћа̑м под ћири̏ју. — У једну мага̏зу седи̑м, дру̏гу пушћа̑м под ћири̏ју. — 3.разводити се, терати жену: Чу̏јем Аде̑м пушћа̑ же̏ну. — Са се: Кад се пушћа̑ју пче̏ле? БП. — Не кте̏ше да се
пушћа̑у. Круш.