пӯсти̏ња и пусти̏ња, e ж.нешто што је опустело, остало без господара: Ку̑ј ће да му седи̑ у ону̑ пӯсти̏њу? — Кај да је пӯсти̏ња. — Често се употребљава у смислу несрећа, џерима и у опште за предмете који се неће да спомену изреком: Ску̑па пусти̏ња (реч је о ракији) бе̏шеГСуд.. — Оти̏де ми толи̏ка му̏ка у пӯсти̏њу(тј. узалуд). — Јури̏ш, те гу у̏фати за ону̑ пусти̏њу(срамотни део на женском телу). — У В.пу́стиња ж.