ре̑ћ, ре̏кнем свр.1.казати: Искрље̄шти̏јо о̏чи, те ре̑ћеш да те прогу̏не ће. — Ре̑ћеш ти. — Ако ре̏кне бо̑г(тј. ако да̑ бог).Што је рече̏но биће ти, па не зна̑м што да би̏дне. — Ре̏кни што ћеш ре̑ћ(тј. мисли како ти драго).Вре̑ди што̏ ћеш ре̑ћ(тј. колико год кажеш). — Што да ти ре̏кнем, кад са̑м зна̑ш. — Ре̏кни ми да ти не ре̏кнем. — Ма̏кни се ота̑тлек, бре не зна̑м што да ти ре̏кнем. — Са се: Не че̏кај да ти се ре̏кне. — 2.обећати се, дати реч: Ре̏кла ми се дево̑јка.Џак. — Ре̏кло се што се ре̏кло, доста ви̏ше. — Ја̑ му ре̏ко, па он не̏ дође. — Ре̏као не ре̏као, све ти је за па̏ру. — У В.рѐћи, ре̏че̑м (ре̏кне̑м), (рѐкох, рѐче; рѐкао, рѐкла) свр.