са̀ба,* indecl.у јутру кад забијели зора и почне се дијелити дан и ноћ, онда се попне хоџа на џамију те учи саба(т. ј. виче да иду Турци у џамију да се моле Богу): Устај горе, наша неве, саба зора је! — Саба зора, ајде, драги, дома.
Речник косовско-метохиског дијалекта
саба̏ и са̏ба, саба̏а м.Од косих падежа има само ген.а)зора, свануће: Пред са̏ба.БП.— У саба̏ у Де̏вич.НСБ. — Да л’ је саба̏? — Кад би̏ у саба̏, чу̏ се од цркве ѕве̑чка. — Саба̏ акшам ту̑ је. — Око саба̏а. — б)Са̏ба-зо̏ра(у праскозорје). — в)ше̏вк саба̏(још раније од саба). — У В.са̀ба непром. Реч је арап.sabah им. почетак дана, време од рођења до заласка
сунца.