РАСКОВНИК  Речници  Исечци  Претрага  Мапа  О нама Пријави се
  РАСКОВНИК

Српски рјечник

са̏в (cf. вас), сва̏, све̏, 1. aller, omnis. 2. ganz, totus.

Речник косовско-метохиског дијалекта

са̏в, сва̏, све̏ зам. , мн. сви̏, све̏, сва̏: И̏мате по̏здрав од све̄га̑. — 1. Пока̑ни свӣја̑. Расн. — О̏суши се са све̑м. БМ. — Осужда̑ва ги све̑т све̏м чим (тј. свачим). — Ва̏лаа су се пӯди̏ли сву̑ ноћ. НСМ. — 2. Са речју драшки, а, о појачава се значење ових заменица: Свӯ дра̏шку но̑ћ што су поја̏ли. — укупно, у свему: Све све̑га. Исто тако каже се место свима: Све све̑ма. — 3. Под утицајем имен. жен. р. почело да се говори: Свӯ ле̏то ја се не покри̑вам. Гојб. — Свӯ ле̏то ни̏је искочи̏ло. Буг. — 4. Уз именицу све̑т долази заменица средњега рода све̏: Све̏ све̑т да се превр̑не. — То све̏ све̑т и зе̏мља ви̏ди. — Да се све̏ све̑т превр̏не не̏ мош ме уста̏вит. — Све̏ све̑т зна̑. БМ. — Све̏ све̑т ки̏ што вели̑. БМ. — 5. Често се све̏ употребљава са предл. са и тад значи у друштву или је заправо оно све плеонастично: Пола̏зимо са све̏ си̏нове. — Са све̏ те̏бе, са све̏ ме̏не бараба̑р. — До̑ђе Ж. из Г. са све̏ жено̑м. — Е̏те, ја пола̏зим у При̑штину са све̏ Џа̄фе̏р па̏шу. — Са све̏ ме̏не мо̏ја ку̏ћа сас цр̑но зави̏јена. — Плеонастично стоји све̏ и у овим примерима: Ка̏ј све Ја̑рга свуља̏ја (та, па). Пришт. — А̏да ки све де̏ца (тј. као деца). БМ. — 6. Само ради појачавања значења речи уз коју стоји употребљава се све̏ у оваквим примерима или значи стално, једнако. Ма̏ло к ста̏рости све̏ тако̑ чини̑. Гојб. — Све̏ смо скӣћа̏ли. Луд. — Све̏ би те̏рали робија̑ше у Види̑н. Бугар. — Је̏дно зр̏но све̏ што и̏шло. Глав. — У Арну̏те све̏ што узи̏ма алти̏ју. БМ. — Све̏ са̏с би̑ће сам ја оти̏шла. БМ. — Па и у напред наведеним примерима је све само ради појачавања речи уз коју стоји: Све̏ све̑га (све̄га̑), све̏ све̑ма (све̄ма̑). Или: Све̏ све̏, ама то ми не поднесе̑. — 7. Најзад кад се хоће да каже до последњег употребљава се оваква композиција: Све̏ до једа̑н, све̏ до је̏дна, све̏ до је̏дно: По̏тера ги па̏мет све̏ до једно̑ме. — Све̏ до једно̑га да поте̏па. НСМ. — Мрзу̑ ме сви̏ до једа̑н. БМ. — Кад би зна̏ли сви̏ до једа̑н. Прил. — У осталом овај обрт није непознат и код других слов. језика. Исп. рус.: всѣхъ до одного́. У ДК. налазимо неке облике ове заменице 1769 год.: Крнаци, бл҃г Бошко а҃ вола ꙋ Драгићꙋ. Иванꙋ и све кꙋће за з(дравље) и ҂аѱ҃оа, Моистир. Писа бл҃гь Костантин а҃ ѡкꙋ воска себе спомен и брат егѡ. Писа Іліа а ѡку воска. Рече свѣћꙋ свемꙋ домꙋ за помоћ. Опет тамо: Паки приложи Іѡван и Арсеніе ѡвцꙋ у ꙗгнѣ све кꙋће спомен. 1775 год.: Рада, Стоꙗ, Стана, Сава, Марта, Вида, Рꙋжа, Санда, Станка, све рекоше по чарапе лепе. — У В. са̏в, сва̏, све̏. Исп. савасве̑м.

Речник дубровачког говора

/ са̏в / свѐга много лијепих ствари: намирница, потрепштина и сл. – На̀ плаци и̏ма̄ свѐга. – Свѐга нам је до̏нијо. о(д) свѐга до свѐга у потпуности. – О(д) свѐга до свѐга би ти по̀мого̄. – О̑н је до̏бар чо̀вјек и дома̀ћин о(д) свѐга до свѐга.