1. са̏ка, е ж. пљускавица, справа којом ковач прска ватру водом. — У В. н.
2. са̏ка, е ж. буре, или кола са буретом, мешина, или коњ са мешинама у којима се вода носи. У војсци је било одељење које је имало да снабдева војску пијаћом водом. — У В. н. Арап. saka им. човек који на леђима или на коњу у судовима
носи воду коју дели или продаје.