се̏бет и себе̏т, а м.Исп.себе̏п. Највише сам примера забележио у којима је ова реч предл.: Он се̏бет на̑с.Кл. — Се̏бет оне̑ бо̄љке̑.Буг. — Се̏бет то̑.Прил. — Се̏бет ве̏јање.БМ.Се̏бет ове̑ ну̏жде.БМ. — Се̏бет ње̏га не сме̑. — У В. и Br. Iv. н.
Речник говора јужне Србије
себе́т м(ар.)(тур.sebep)добра жеља; лепа реч.„Од ме́не себе́т, а од Бо́га здра́вље”(крај басме)(Прекодолце).
Речник говора Прошћења
сѐбет, предл. — ради. — Себет тебе сам дошо. Себешта се побисте.