сефа̑, сефа̏а м.уживање, забављање: За шета̏ње, за сефа̏а.Пећ. — Чини̑ сефа̑(тј. ужива).Сефа̏ом ле̏ба је̑.Мир. — Док ју поста̏ше си̑н, она ће по̏сле чини̏т сефа̑. — У В. и Br. Iv. н.Арап.sefa‘ им. ведрина, спокојство, који је слободан од
бриге; безбрижност, мир, расположење, забава.