Српски рјечник

синџѝрли[*], зр̏но n. синџѝрлија[*], f. die Kettenkugel, globus catena junctus globo [cf. близнак 2]: Синџирли га зрна ударила.

Речник косовско-метохиског дијалекта

синџӣрли̏ја, е ж.У В. синџѝрлија ж. Тур. zinǵirli п рид. који је у ланац свезан; који је поређан као у ланцу карике.

Речник говора јужне Србије

синџирли́ја ж (тур. zincirli) (перс.-тур.) Кад је земљиште стеновито или испресецано јаругама, не може да се ископа воденична вада, па се поставе дугачке корубе (корита) и причврсте ланцима (синџирима). Воденица с оваквом вадом назива се синџирлија (Црна Река).