РАСКОВНИК  Речници  Исечци  Претрага  Мапа  О нама Пријави се
  РАСКОВНИК

Српски рјечник

сна́га, f. (асс. сна̑гу) 1. die Stärke, Kraft, vires [cf. крепост]: опасао се снагом, стао на снагу, der Jüngling ist in der Blüthe seiner Mannskraft. 2. der Leib, Körper, corpus, н. п. боли ме сва снага. cf. [vide] тијело [1]. 3. (у Хрв.) vide чистота [1].

Речник косовско-метохиског дијалекта

сна̑га, сна̄ге̑ и сна̑ге ж. 1. а) моћ, сила: Чу̏дна ми сна̑га у ње̏га. — 2. б) тело: Сна̑го мо̏ја, де̑те мо̏је, ср̏це мо̏је (тепа мати своме чеду). — Сву̏д по сна̑ге му искочи̏ли не̏ки ме̏ири. — Сна̑гу сам своју заложи̏ла у ту ку̏ћу, па сад ме исте̏рали. — Изда̏ла сна̏га, не да̑ју два̑ ве̑ка. — Це̑ла ме сна̑га неку беду боли̑. — На сна̑гу гу широ̏ко фьста̑нче (нп.). Прил. — Му̑рци гу прола̏зу кр̏з сна̑гу. Главот. — У В. и Br. Iv. snága ж. (ак. snȃgu), 1) и 2).

Речник говора јужне Србије

сна́га ж тело. „Го́дине проо́див, сна́га више не́ће.” „Мло́го ослабе́ја, сна́га му аљи́не не др́жи” (Врање). Ра́мна сна́га - витко тело. „Ль́же га, ва́ра га мо́ја ра́мна сна́га” (нар. пес.) (Радовница).

Речник дубровачког говора

сна́га ж јачина, физичка моћ. – У на́роду се го̀ворӣ: „Ви̏ше̄ врије́дӣ дра̏м па̏ме̄ти него то̀ва̄р сна́ге̄!” изр. у̀хитила ме ма̑ла̄ сна́га; до̀шла ми је ма̑ла̄ сна́га каже неко кад осјети велику слабост или несвјестицу. – У̀хитила ме је у̀ цркви ма̑ла̄ сна́га.