спи̏ца, f. (pl. gen.спи̑ца̑) 1.die Speiche (аm Rade), radius. [cf.жбица, запонац, зубац2, палац2, шница1]. 2.(у Ц. г.)videшуљак[1]; daher спица меса, т. ј. ћевап, али се говори и за плијен од сто говеди или оваца.
Речник косовско-метохиског дијалекта
спи̏ца, е ж.: Мна̑к што се ва̏де спи̏це.Дрсн. — Спи̏це кр̏те па се сломи̏ше.Бугар. — Желе̏зна спи̏ца. — Што се спи̏це гра̑ду.Луд. — Фиг.Тура̑у га на спи̏це(тј. ласкају му). — У В. и Br. Iv. spȉca ж., 1).
Речник говора Прошћења
спи̏ца, -е̄, ж. — шиљак стављен у тељиг, да тељиг не испадне.