Српски рјечник

спу̑ж, (pl. спу́жиu. спу́жеви) m. 1. die Schnecke, cochlea. vide пуж, cf. шпуг. 2.  [Спуж] градић у Зети близу Црне горе.

Речник дубровачког говора

спу̑ж, спу́жа м пуж.Го̑рњӣ до̀лац је са̏д иза̀ кише̄ пу̏н спу́жа̄.