сто̑л, сто̏ла м.столица, велика столица: Седу̑ у цркве̏не сто̏лове. — Да̑ј му сто̑л да се̏дне.Никако не значи оно што се обично зове ,астал ‘. — У В. и Br. Iv. stȏl, stòla м., 1).
Речник говора јужне Србије
стол мкамен у трли на излазној капији на којем седи особа кад музе овце(Власина).